 | Odgovori/ Jovana Kalabić |
|
1. Kakav je odnos intenzivnog majčinstva sa postmodernim normativom individualizacije pojedinca? Sam pojam intenzivnog materinstva podrazumeva kompletnu emocionalnu i vremensku posvećenost majke detetu, koje postaje “centar sveta” u porodici. Od trenutka kada postane trudna, ženi se nameće čitav set pravila i zabrana koje mora da ispoštuje kako bi bila dobra majka. Jednom rečju, od žene se očekuje da čitav svoj život podredi detetu i njegovim potrebama. Ova striktna pravila se javljaju u vidu “medicinskih preporuka” i snažno manipulišu majkama budeći u njima osećaj krivice ukoliko ne ispune svaki od navedenih zadataka. Pa tako, žene u svom žrtvovanju pronalaze isvesnu vrstu utehe jer će se njihov trud sutradan isplatiti kada njihovo “super dete” bude postalo “ostvarena individua”. 2. Kakav je odnos ovog normativa i prakse sa težnjom za emancipacijom žena? Nadovezujući se na prethodno pitanje, ovaj model majčinstva takođe podrazumeva ideju da nedostatak majke utiče negativno na razvoj deteta i njegove ličnosti. Preciznije, neophodno je da svaka majka, ako želi da bude “dobra majka”, bude maksimalno posvećena svom detetu i da se u potpunosti posveti njemu. Samim tim, ona ograničava svoje postojanje, svoju kompleksnost kao ljudskog bića, na samo jednu ulogu- ulogu majke. Sve što radi, radi za dete. Njene želje i ambicije, potrebe i emocije u potpunosti postaju podređene potrebama deteta. U praksi, ovo se ogleda u obavezi žena da napuste radno mesto ili čak tržište rada nakon što postanu majke. Sa druge strane, ukoliko su zaposlene, one bivaju dvostruko opterećene i kućnim radom, brigom o detetu i samim poslom. 3. Zašto istrajava žrtvujući normativ “intenzivnog” materinstva i praksa “pripitomljavanja majki”? Da li su oni na neki način i kako povezani da globalnim društveno-ekonomskim sistemom kapitalizma? Intenzivno materinstvo i praksa “pripitomljavanja majki” svakako da odgovaraju savremenom kapitalizmu i upravo zbog toga opstaju. Manipulacija krivicom kao snažan mehanizam „pripitomljavanja majki” uspešno je “naterala” žene da biraju uloge žrtvujućih “majki mučenica”. S obzirom na to da se uloga oca uglavnom još uvek posmatra kao uloga hranioca, jasno je da ženi preostaje privatna sfera. Ideologija familizma još uvek snažno utiče na formiranje savremenih narativa prema kojim je majka zbog svojim bioloških karakteristika potrebnija detetu. Ženski rad ostaje praktično nevidljiv, što sasvim pogoduje kapitalističkom načinu proizvodnje. |