 | Odogovori |
|
Intenzivno majčinstvo obuhvata kompletnu emocionalnu i vremensku uključenost, kao i detecentričnost majke. Od samog početka trudnoće od majke se očekuje vrlo intenzivna briga u svakom pogledu i ona od tog trenutka kreće da investira celu sebe u dete. Od majke se očekuje da ona stavi sve lične potrebe po strani i da bude, pre svega, posvećena detetu.
U poslednjim decenijama 20.veka kao imperativ pred savremene roditelje se postavlja odgajanje "super deteta", a "sve za dete" podrazumeva da detetu treba obezbediti najbolje uslove za celokupan život. Majke se još pre začeća pripremaju da budu adekvatan "inkubator za fetus", a pravila u prenatalnom periodu su veoma striktna i odnose se na zdrav način života (bez alkohola, cigareta, kofeina itd).
Manipulacija krivicom jeste jedan snažan mehanizam pripitomljavanja roditelja, a posebno majki. Imperativ dobrog roditeljstva ne uzima u obzir klasu i socioekonomski položaj roditelja pa samim tim ukoliko roditelji ne uspevaju da svojoj deci priušte kvalitetnu hranu, ustanove, ekoloških kvalitetne igračke i slično tome ne preostaje im ništa drugo sem individualizovane krivice da nisu dovoljno dobri roditelji, odnosno majke.
Novi diskurs naturalizacije majčinstva, koji je oblikovan krajem 20. veka nameće ideal materinstva i majčinstva kao novu etiku žrtvovanja žena i predstavlja novi oblik familističkog pripitomljavanja žena. Kao primer tog procesa se izdvaja dojenje, koje se ne percipira kao pravo na lični i individualni izbor, jer se kosi sa "najboljim interesima deteta". Generalno, kada govorimo o individualizaciji odgovornost se isključivo prebacuje na majke, očekivanja od majke, njeno (ne)poštovanje "pravila" itd. tako da je veoma teško govoriti o individualizaciji.
Sa druge strane otac preuzima ulogu snabdevača i sve aktivnosti koje se sprovode van doma. Njegova uloga je marginalizovana i zasniva se na stvaranju adekvatnih uslova za odgajanje deteta kao i uslova da majka može da se povuče sa tržišta rada i bude u potpunosti okrenuta domu i detetu. |