 | Odgovori na pitanja |
|
1. Kakav je odnos intenzivnog majčinstva sa postmodernim normativom individualizacije pojedinca? Pre svega intenzivno majčinstvo predstavlja potpunu emocionalnu i vremensku posvećenost detetu. Pogotovo se ovde dovodi u pitanje koliko zaista vremena treba obezbediti za potpuno posvećivanje detetu i njegovom vaspitavanju. Pored intenzivnog materinstva priča se i o odgajanju i stvaranju takozvanog „super deteta“ što iziskuje još veću posvećenost majki. Ako ovo povežemo sa indiviodualizacijom pojedinca i stvaranjem karijere kako jednog tako i drugog roditelja dolazimo do jednog paradoksa , gde se od pojedinca očekuje intenzivan rad na sebi ali isto tako i intenzivan rad na detetu gde se postavlja pitanje šta je prioritet i koja su očekivanja društva , kako uskladiti ove dve krajnosti postmodernih normativa. Sa druge strane, individualizacija roditelja može ovo intenzivnmo majčinstvo predstaviti kao ličnu težnju majke da stvara idealni prostor za dete i njegovo odrastanje. 2. Kakav je odnos ovog normativa i prakse sa težnjom za emancipacijom žena? Kako se od žena očekuje da svo svoje vreme posvete I ulože u dete, tako se vreme za njihov lični razvoj smanjuje. Ako žena ne može da se posveti svojoj karijeri I poslu, pored činjenice da ima dete, ona gubi mogućnost da se na izvestan način ekonomski obezbedi I osmamostali, tj. Da postane ekonomski nezavisnija. Samim očekivanjima koje društvo nameće majkama , ženama se smanjuje mogućnost da učvrste jače svoje mesto na tržištu rada pre svega, a onda I u ostalim poljima. Ovakva očekivanja daleko su drugačija kod očeva, a s tim I dodatno motivišu iste da napreduju I bore se za bolje pozicije na tržištu rada. 3. Zašto istrajava žrtvujući normativ “intenzivnog” materinstva i praksa “pripitomljavanja majki”? Da li su oni na neki način i kako povezani da globalnim društveno-ekonomskim sistemom kapitalizma? Kada se priča o pripitomljavanju majki pod tim se smatra kompletna priprema za majčinstvo još pre samog rođenja deteta pa sve do njegovog odrastanja. Od pravila koja podrazumevaju način života žene dok je u drugom stanju, pa sve do načina vaspitavanja, hranjenja I odgoja dece, ženama se programira čitav niz obaveza a ako se one ne ispunjavaju, zbog mogućih materijalnih ili drugih mogućnosti, krivica se svaljuje na majke kao one koje nisu uspele da isprate sve preporuke koje se odnose na roditeljstvo, te njihova deca nemaju idealne životne uslove. |