 | Odgovor |
|
1. Intenzivno materinstvo predstavlja normativ koji pretpostavlja kompletnu emocionalnu i vremensku uključenost i detecentričnost majke, on proizilazi iz etike roditeljskog žrtvovanja za dobrobit dece. Između ovog normativa i postmodernog normativa individualizacije porodica postoji bliska povezanost. Posmoderni normativ individualizacije poridice vezuje se za liberalni diskurs koji je značajno naglašavao vrednosti individualizacije. Ova vrednost se prenosila i na porodičnu sferu, samim tim što ne postoji društvena odgovornost za odgajanje novih generacija, već se sva odgovornost prebacuje na roditelje, a naročito na majku. Sam način odgajanja deteta sada prate vrlo striktna pravila koja se većinom tumače kao „medicinske preporuke“ ali i generalno kao preporuke stručnjaka iz pomažućih profesija. Cilj postaje odgajanje „super deteta“ koje je savršenog zdravlja, adekvatno uhranjeno, kognitivno napredno, socijalno adaptirano i psihološki uravnoteženo, a svako odstupanje od ovoga predstavlja neuspeh roditelja. Ovaj neuspeh smatra se ličnim, pošto se na ostvarivanje ovog cilja gleda kao na rezultat izbora roditelja, gde se značajno zanemaruju nejednake mogućnosti roditelja, usled razlika u socio-ekonomskim položajima. 2. Značajan doprinos emancipaciji žena imalo je njihvo uključivanje u javnu sferu, kroz njihovo sve veće prisustvo na tržištu rada. Ovaj proces se intenzivirao posle Drugog svetskog rata. Iako je ovo trebalo da bude značajan korak ka društveno razvoju, javila se moralna panika. Ona je blisko povezana sa ideologijom familizma koja nalaže da otac posreduje između sveta javnosti i privatnosti i da unutrašnjim domenom porodice upravlja majka. Različiti teoretičari su se nadovezivali na ovu ideologiju pokušavajući da je potvrde, među kojima su najznačajniji Parsons, Beker i Kolman. Ovo je značajno uticalo na stvaranje modela intenzivnog majčinstva, koji je teško ostvariv za majke koje su prinuđene da puno rade. Ostvarivanje ovog normativa za njih je gotovo nemoguće, ali dodatno je otežavajuće stalno svaljivanje krivice na njih. 3. Pored žrtvujuće prakse intenzivnog majčinstva značajna je i praksa pripitomljavanja majki, koja se odnosi na prestanak postojanja žene kao individue od onog trenutka kada nastupi majčinstvo i priprema za njega, pa čak i pre začeća deteta. Istrajavanje ovih praksi vezuje se za predhodno naveden uticaj liberalnih normativa idividualizacije, koji oslobađaju društvo, institucije i državu od odgovorosti za odgajanje budućih generacija, kroz različite mere podrške, i svu odgovornost svaljuje većinom na majku. Naravno da globalnom društveno-ekonomskom sistemu kapitalizma odgovara da ne pruža podršku roditeljima u vidu različitih benefita, već se koristi ovim praksama, kako bi se sva odgovornost svalila na majke, tako da im često onemgućava ekonomsku nezavisnost. One preuzimaju često domaći rad u potpunsti, i na taj način obezbeđuju radnu snagu kapitalističkom sistemu bez ikakvih nadiknada za svoj trud i rad. |