 | odgovor |
|
1. Intenzivno majčinstvo podrazumeva to da je majka komlek+tno emotivno investirana u život svog detta. Međutim, emotivna investirana sa sobom podrazumeva i vremensku invetiranost. Intenzivno majčinstvo zahteva od majke da ona stalno bude posvećena detetu i da se, na neki način, odrekne svog života u korist života svog deteta. To znači da majčin život u potpunosti mora da bude detecentričan. Od moemnta kada žena sazna da je trudna, pred nju se postavljaju određena očekivanja i zadaci. Trudnica mora da prestane da puši i da prestane da pije, mora da se hrani zdravo, mora da unosi vitamine i druge suplemente, mora da vežba, ali ne preterano i mora da posveti celu sebe trudnoći. Dalje, kada se dete rodi, tu su i novi izazovi. Ukoliko je dete boelsno, majka jedino o tome mora da brine i ukoliko nije dovoljno u tome, može bbiti optužena da nije dovoljno investirana.a što mora da vodi računa oko kućnih poslova i sopstvenog zaposlenja. Ona može imati pomoć veću ili manju od bliže i dalje porodice ali ni to ponekad nije dovoljno. Ukoliko dođe do toga da nema ko da pazi dete i da ono nema gde da boravi, majka je ta koja će ostaviti posao i ostati kod kuće jer se to od nje očekuje, što je pogrešno. Generalno, najveći deo roditeljstva i onaj lepši i onaj ružniji pripada njoj. Iako je činjenica da majka ne može sama sebi da napravi dete, nego u pravljenju deteta i kasnije odgoju deteta učestvuje i muškarac, otac, njegova uloga je često marginalna. To značčo da se od njega očeuje jednako koliko od majke. On je tu da pomogne, ali je glavni nosilac roditeljske uloge zapravo majka.
2. Još za vreme rata kada su žene masovno kretale da rade u fabrikama, ali i kasnije, posle Drugog svetskog rata čitav narativ koji je do tada bio poznat je postao promenjen. Naime, žene su masovno kretale da rade, odnosno da izlaze iz privatne u javnu sferu, što je povećala zaposlenost žena koja je sa sobom donela i veću emancipaciju žena. Ali, vladajućoj idelogiji familizma 20. veka se to nikako nije dopalo. Počevši od nje, krenula je da se širi određena vrsta moračlne panike vezana za žene, ali i za roditeljstvo. Baš iz toga, kao idealni tip, javio se i model intenzivnog materinstva. Ovaj model postulira ideju da je nedostatak majke, odnsono da svaka majka koja nije u potpunosti investirana u život svog deteta, loša jer je takav način materinstva štetan i poguban za psihofizički razvoj deteta. Ukoliko majka radi, ona je odvojena od deteta, a to negativno utiče na razvoj deteta. Dakle, ideja je bila da majka ne treba da radi i da mora da napusti posao ukoliko radi kako bi u potpunosti mogla da se posveti detetu. Iako su žene u tom periodu bile opterećene duplim teretom, koji je podrazumevao i rad na poslu, a i rad u domaćinstvu, smatralo se da je u najboljem interesu deteta da majka bude sveprisutna u životu deteta. Neki teoretičari, poput Colemana, smatrali su da je slabljenje socijalnog kapitala posledica zapošljavanja majki i njene manje prisutnosti u vaspitanju dece.
3. Intenzivno majčinstvo i praksa dalje pripitomljavanja majki svakako opstaju i zbog toga što kao takvi odgovaraju kapitalističkom sistemu.U savremenom kontekstu, konstrukt intenzivnog materinstva se u praksi ispoljava kao pokušaj mladih žena da ispune višestruke zahteve (i vlastite aspiracije) – za poslom, karijerom, finansijskom nazavisnošću i intenzivnom praksom majčinstva. Nažalost, ovo je poduhvat koji se smatra nemogućim. Žena, ne bi trebala uopšte da bira između toga da bude majka i obrazovanja, karijere ili nečeg trećeg. Međutim, situacija je takva i žena zapravo ipak mora da bira. To se naravno dalje odražava na lance ekonomije i ženinu kupovnu moć i zavisnost od nekog kog zarađuje. |