 | odgovor |
|
„Čiste veze“ su „pročišćene“ od sputanosti tradicije, nužnosti i obaveza i zasnovane su na ispunjenju ličnih potreba. Odraz su „čišćenja“ prostora intimnosti od društvene regulacije. U njih se ulazi zbog njih samih. Takođe, seksualni odnosi su usled kontrole rađanja „oslobođeni“ od reprodukcije. Ovakva veza se održava dok svaka strana nastavlja da od nje dobija dovoljno ličnog zadovoljstva, a ona predstavlja idealni tip intimnog povezivanja u savremenom, postindustrijskom, društvu. Novo doba modernosti zamenilo je predvidljivost stabilnosti industrijskog društva novim rizicima i mogućnostima. Ovakve promene su fundamentalno izmenile iskustva ljubavi, seksualnosti i porodičnog života, stavljajući intimnost u centar detradicionalizovanog života. Demografski profil Srbije je veoma nepovoljan - izražena depopulacija, nizak fertilitet, povišenim mortalitetom, negativan migracioni saldo. Ova demografska kretanja su registrovana još pre početka postsocijalističke transformacije, da bi se kasnije, u uslovima blokirane društvene transformacije, ona dodatno zaoštrila. U okviru nuklearnih domaćinstava, registruje se trend smanjenja tipa bračnog para sa decom, dok se s druge strane beleži povećanje jednoroditeljskih (pretežno majki) domaćinstava. Primetan je značajan rast samačkih domaćinstava. Model bračnosti u Srbiji ima sličnosti sa razvijenim delom sveta, prvo, zbog pada univerzalnosti braka. Drugo, udeo lica koja nisu sklapala brak je sve viši, prosečne godine sklapanja braka se pomeraju ka kraju treće decenije. Ipak, suštinske razlike postoje. Udeo kohabitacija i konsenzualnih unija je kod nas zanemarljiv (manje od 2%). Istraživanja su ukazala na blokiranu transformaciju ili/i usporenu modernizaciju braka, porodice i domaćinstva u Srbiji od početka 90-ih. Usled događaja 90-ih, porodica je prisilno ojačana, ne bi li njeni članovi lakše izneli terete koji su dolazili spolja. Kohabitacije nemaju trajniji karakter već teže da prerastu u bračne unije. Kada je reč o situaciji u Srbiji, prisutno je odsustvo bržih preobražaja i detradicionalizacija. Takođe, nedostaje snažniji zaokret ka individualizaciji. Glavni razlog za to jeste opstanak patrijahata, koji se može videti po stavovima i praksi pojedinaca i porodica. U Srbiji ne možemo reći da postoje porodice bliske pojmu "izbornih afiniteta", ali to ne znači da ga u budućnosti neće biti . „Prakse intimnosti“ se odnose na postupke koje omogućavaju, stvaraju i održavaju subjektivni osećaje bliskosti, usklađenosti i da su osobe posebne jedna drugoj. Kako bi se mogle istražiti neophodno je analizirati seksualnost, autoritet i interakciju unutar porodica u Srbiji. |