 | Odgovor |
|
Odgovor na pitanje da li je došlo do transformacije intimnosti u vezama je pozitivan, na šta nam ukazuju različiti autori. Lin Džejmson objašnjava da kvalitet bliskosti može biti i emotivan i kognitivan i da uključenje povezivanje koje samo podrazumevaju neke karakteristike. Gidens je opisao post-traficionalno društvo kao ono u kom se muškarci i žene oslobađaju uloga i ograničenja povezana sa tradicionalnim društvenim odnosima i stvaraju sebe kroz svakodnevne odluke; ljudi sve više traže intimna povezivanja sa drugima koja se održavaju na osnovama zajedničkog znanja i razumevanja – „selfdisclosure“. Trebna spomenuti tri vrste pristupa na promene i njeno propadanje ("propadanje porodice"). Imamo dve strane: prvo feministkinje i radikalnu levicu koja smatra da su promene pozitivne i da će žene (pojedinac) napokon biti oslobođene institucije opresije, a sa druge su konzervativci nova desnica koji su isticali kako nezavisne emancipovane žene svoje potrebe stavljaju ispred porodičnih, a da feminizam uz pomoć države blagostanja smanjuje opredeljenje muškarca da budu radno aktivni i budu odgovorni domaćini. Postoji treća strana, koja je optimistična i ona uvodi koncept "drugarskog braka" gde imamo pomeranja bračnih parova ka egalitarnijem partnerstvu, koji je zasnovan na komunikaciji, saradnji i pregovaranju (Jang i Vilmont). Uvođenjem drugarskog braka imamo pojavu shvatanja da se intimnost mora postići kao i održavati i da ona nije nešto što se pojavljuje brakom, odnosno bračnim statusom. Sociološki gledano, pojam intimnosti treba da predstavlja zamenu za termin "primarne veze" i fokus je sada na kvalitetu odnosa. Pored Gidensa imamo i Bekove koji u svojoj tezi o individualizaciji pažnju posvećuju transformaciji ličnih i porodičnih veza. Objašnjavaju da je novo doba modernosti izmenilo predvidljivost stabilnog industrijskog društva novim rizicima i mogućnostima i da su te promene izmenile iskustva ljubavi, seksualnosti i porodičnog života i u centar postavlja intimnosti i detradicionalni način života. |