 | Odgovor |
|
Model porodice kakav je postojao do '70ih godina u nauci, biva kritički preispitivan od strane feminizma, gde se u okviru teorija emancipacije pojavljuju novi pogledi na postojeći model porodice. Mnogi su smatrali da je došlo do propadanja tradicionalne nuklearne porodice i da su te promene nešto što će se destruktivno odraziti na njenu budućnost. Pesimisti su smatrali da su žene te koje su sebične i da samo tradicionalna porodica može sprečiti rast "potklase", dok su na državu blagostanja gledali kao na poredak koji vodi većem kriminalu i zavisnosti od pomoći. Jang i Vilmot su na pozitivan, optimističan način shvatali ove promene, govoreći da dolazi do pomeranja ka simetričnoj porodici. Počela je transformacija intimnosti u partnerskim i ličnim odnosima, gde se sve više odnosi baziraju na međusobnom poverenju, komunikaciji i razumevanju - Gidensove "čiste veze". Pojedinci imaju sada sve veće potrebe i svako teži da zadovolji svoje interese, što može biti izvor konflikata u partnerstvima. Bitno je da veze više nisu u tolikoj meri opterećene društvenom regulacijom seksualnosti i reprodukcije i da sada mogu da se formiraju nove partnerske veze koje bi bile oćišćene od društvenih očekivanja, po Gidensu. Ovde u diskusiju možemo uključiti i Bekove, koji smatraju da sada u vezama postoje sve veća očekivanja i potrebe za ljubavlju, kao i sve većom intimnošću. Međutim, u tom "haosu ljubavi", sve je manje uređenosti, a sve više zahteva koji se moraju ispuniti da bi se odnosi održali i napredovali. Tu dolaze u krizu brak i porodica kao institucije, jer je i omogućeno i opravdano njihovo raspadanje u slučaju sukoba ili neslaganja, upravo zato što svako kao individua ima uspostavljen sopstveni standard i očekivanje od odnosa i braka. Svi teže ka pronalaženju idealnog partnera, te ulaze u veze sa prevelikim nadanjima, što vodi i ka velikim razočaranjima kasnije. Laš i Senet smatraju da je rastući značaj intimnosti samo simptom sobom opsednute i potrošačke kulture. Smatraju da je nemoguće održati ljubav i brigu u društvu koje promoviše upravo suprotno - individualizam, pa na taj način i gura pojedinca u kapitalističku mašinu, nudeći brojna rešenja poput knjiga o samopomoći. |