 | Odgovor |
|
Po Gidensu, jako je važan način na koji posmatramo i delamo u odnosima jer se kroz naše shvatanje formiraju i oblikuju te iste veze sa drugim ljudima. Samim tim što se brak odvojio od prokreacije, gde reprodukcija nije više prinudna, neka vrsta partnerstva među supružnicima je postala jako važna, gde je komuniciranje potreba postalo glavni način komunikacije. U istraživanju partnerskih odnosa u Srbiji, pri ispitivanju konflikta, došlo se do zaključka da taktike koje ispitanici najčešće koriste obuhvataju najviše „razumnu raspravu“, „manipulaciju“ i „prisustvo“ – tako pomešani načini rešavanja sukoba nam govore da postoji pomak u transformaciji intimnosti, međutim postoje i određeni mehanizmi koji sprečavaju da dođe do potpune modernizacije partnerskih odnosa. Problem je najčešće u održavanju partijarhalnog poretka, koji se u pogledu konzervativnosti nije bitno menjao među starijim i mlađim parovima, što nam govori da su promene jako spore. Postoji takozvana „zaglavljenost“ između tradicionalizma i individualizma, iako se vide određene tendencije otklona patrijarhalnih vrednosti. Dalje se može primetiti da se velika važnost i dalje pridaje porodici u smislu pružanja oslonca, upravo zbog održavanja postojećih obrazaca tradicionalizma. Tačno je i da su prijateljske veze sve zastupljenije, međutim, postoji velika potreba da se održavaju odnosi sa porodicom i da se neguju porodične vrednosti. Pronalazeći neku vrstu utočišta u porodici, teško je odvojiti se od te primarne grupe, pogotovo kada su u pitanju periodi krize. Kada su u pitanju istraživanja partnerskih odnosa i kohezije, kao i intimnosti, važno je imati na umu određene dimenzije poput seksualnosti, interakcije, autoriteta i domaćeg rada, kojima se bavila Mirjana Bobić u svom istraživanju. Seksualnost je veoma bitan pokazatelj transformacije partnerskih odnosa u jednom društvu, gde se putem promene shvatanja seksa od funkcije reprodukcije do užitka, može videti i začetak promene shvatanja intimnosti. Takođe vitalna dimenzija interakcije nam govori na kakvom smo putu kada je u pitanju dostizanje „čistih veza“ punih kompromisa i pregovaranja. Veći dogovori u raznim strategijama u sklopu porodice, mogu značiti i promenu kada je u pitanju patrijarhalni autoritet. Zaključno sa domaćim radom, gde u većini slučajeva veći teret spada na ženu, istinski se može videti asimetrija u partnerskim i porodičnim odnosima, čak i kada nešto nalik simetriji postoji u drugim delovima porodičnog života. |