 | Odgovor-Jovana Kalabić |
|
U okviru teorija emancipacije dolazi do kritičkog preispitivanja porodičnog života i takvog modela porodice. Postoje tri vrste reakcija na promene i tzv. „propadanje porodice“. Najpre, feministkinje i radikalna nova levica su promene doživljavali kao dobrodošle, jer će slomiti instituciju opresije prema pojedincu, posebno ženi. Sa druge strane, tradicionalni konzervativci nove desnice smatraju da emancipovane žene svoje potrebe stavljaju iznad porodičnih, a feminizam i pomoć države blagostanja takođe smanjuju opredeljenost muškaraca da rade i budu odgovorni domaćini. Treću vrstu javnog i naučnog diskursa možemo nazvati „optimističnom“, gde se pojavljuje ideal „drugarskog braka“ u okviru posleratnog napora da se konsoliduje i stabilizuje porodični život. Ovi autori prihvataju tezu da modernizacija vodi standardizaciji porodičnog života, očekuju na primer i da će žene iz radničke klase razviti aspiracije ka karijerama, što će, uz uticaj feminizma, voditi ka simetriji u rodnim odnosima. Gledajući sociološki, pojam intimnosti treba da predstavlja zamenu za termin "primarne veze" i fokus je sada na kvalitetu odnosa. Na pitanje da li je došlo do transformacije intimnosti u partnerskim vezama možemo odgovoriti pozitivno, a na to nam ukazuju kako različita istraživanja tako i različiti teoretičari. Na primer, Entoni Gidens uvodeći pojam “čiste veze” ukazuje na izmenjenost intimnosti u ličnim odnosima. Navodi da ne postoji važnija promena od one koja se tiče našeg intimnog života tj. promena u seksualnosti, emocionalnim vezama, u braku ili u porodici. On to označava kao revoluciju koja u različitim regionima i kulturama napreduje neujednačeno i nailazi na mnogobrojne otpore. Prema tezi o individualizaciji, Gidens objašnjava kako su ljudi sada u mogućnosti da kreiraju nove partnerske veze „očišćene“ od pravila regulacije seksualnosti i reprodukcije. Pored Gidensa, bračni par Bekovi u okviru svoje teze o individualizaciji posvetio je pažnju transformaciji ličnih i porodičnih veza. Oni smatraju da proces individualizacije slabi tradicionalne veze srodstva i braka, a da se ljubav i intimnost traže sve više. U okviru koncepta "normalan haos ljubavi", Bekovi uočavaju izvesne rizike partnerskih odnosa. Naaime, u novom kontekstu porodične veze postaju uslovne i odlikuje ih lomljivost naspram pravila i rituala. Kao centralni ideali postavljaju se ljubav i intimnost, ali istovremeno sve ih je teže obezbediti i održati. Pojam intimnosti je proširen da uključi i neheteroseksualne veze, prijateljstva, odnose sa decom. Ali, na kraju, izgleda da je individualizam u sukobu sa potrebama porodice jer on podrazumeva individualne izbore, a porodica posvećenost, stabilnost i trajnost. |