 | odgovor |
|
Kada je reč o strukturalnom funkcionalimu koji porodicu sagledava kao međusobni dogovor izmedju dva partnera suprotnog pola između kojih ne postoji razlika u smislu važnosti uloga, i muškarac i žena jednako doprinose porodici i jednako su važni za opstanak same porodice, ili kada je reč o Bekerovoj teoriji racionalnog izbora ili kada je reč o Ribenovoj i Hilovoj teoriji porodičnih sistema, važno je napomenuti da je okosnica svih obih teorija je familistička ideologija braka i porodice kao zajednice interesa. Međutim, tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka dolazi do velikog praksa u nauci koji podrazumeva preispitivanje i kritičko promatranje porodice kao koncepta. Veliki prasak u nauci, posebno pod uticajem feminističke teorije i Nove levice, uočava da porodica ne podrazumeva sve što pretežno strukturalisti izlažu kao porodični okvir. Zašto dolazi do kritike? Dolazi do sveobuhvatnih promena u porodičnom životu: rasta stopa razvoda, kohabitacija i vanbračnih rađanja, što je mnoge ponukalo da predvide konačni kolaps nuklearne porodice kao institucije. Dakle, dolazi do svojevrsnog propadanja porodice. Ako se prihvati činjenica da porodica koja je do tada opisivana propada, moramo uzeti u obzir da postoje različite reakcije na to. Prva grupa reakcija smatra da je to dobra stva koja dovodi do svojevrsnog oslobađanja, odnosno da će ta promena dovesti do slobode koju do tada neki nisu imali (feministička teorija, nova levica). Sa druge strane, ima i onih koji su priližno pesimistični kada se govori o ovom fenomenu. Oni smatraju da je propadanje porodice loša stvar koja proizvodi sunovrat društva. Odnosno, neki od takvih teoretičara smatraju da se deca koja su odrastala u vanbračnim porodicama okreću kulturi kriminala. Međutim, ima i onih koji ovu promenu doživljavaju poyitivno i oni smatraju da ovakva promena dovodi do egalitarnijih odnosa u braku.
Uvođenjem drugarskog braka imamo pojavu shvatanja da se intimnost mora postići kao i održavati i da ona nije nešto što se pojavljuje brakom, odnosno bračnim statusom. Gledajući sociološki, pojam intimnosti treba da predstavlja zamenu za termin "primarne veze" i fokus je sada na kvalitetu odnosa. Što znači da pojam intimnosti obuhvata kvalitet bliskih veza i način izgradnje kvaliteta.Prema Lin Džejmison (Lynn Jamieson), kvalitet bliskosti na koju se odnosi
pojam intimnost može biti emocionalni i kognitivni, a uključuje povezivanje koje odlikuje otvorenost, razmena misli i izražavanje osećanja. Naravno postavlja se pitanje: da li je zaista došlo do tranformacije intimnosti u partnerskim vezama i šire – u ličnim odnosima? Na ovaj odgovor moramo da odgovorimo poozitivno jer se iz mnogo primera pokazuje da to jeste istina. Odnosno, intimnost se predstavlja kao svojevrsni zahtev za svaki odnos. Partneri se međusobno upoznaju, otkrivaju se i pokazuju sve delove sebe.Ako bismo uporedili raniji način stupanja u brak i shvatanje uloge bračnih partnera, jasno je da je koncept intimnosti značajno izmenjen. A na to ukazuje i Entoni Gidens, koji opisuje post-tradicionalno društvo u kome se muškarci i žene progresivno oslobađaju uloga i ograničenja koji su povezani sa tradicionalnim društvenim odnosima i prinuđeni su da stvaraju svoje sopstvo kroz svakodnevne odluke. Gidens smatra da ljudi sve više traže intimna povezivanja sa drugima koja se održavaju na osnovama zajedničnog znanja i razumevanja. Na izmenjenost intimnosti u ličnim odnosima ukazuje i koncept "čiste veze" (Gidens) koji prikazuje nove idealne tipove partnerskih odnosa i intimnosti. Čiste veze su pročišćene od sputanosti tradicije, nužnosti i obaveza, zasnovane na ispunjenu ličnih potreba. Čiste veze su odraz "čišćenja" prostora intimnosti od društvene regulacije: u njih se ne ulazi zbog očekivanja okoline i običaja već zbog njih samih. Ono što je još važno napomenuti je da su i seksualni odnosi izmenjeni usled kontrole rađanja, tako da su oni oslobođeni od reprodukcije. Temeljna obeležja čiste veze su: sloboda izbora, ravnopravnost partnera, usredsređenost na ljubav kao razlog njenog postojanja. Čista veza traje sve dok svaka strana nastavlja da od nje dobija dovoljno ličnog zadovoljstva. Teoretičari refleksivne modernizacije u fokus stavljaju ljubav, za koju smatraju da je dinamičan odnos nastao iz uzajamnog promišljanja veze između dva refleksivna aktera. Tu takođe vidimo transformaciju intimnosti, ako uporedimo sa konceptom "romantičnog kompleksa" moderne, koji je braku nametao imperativ (održanja zarad) ljubavi. Dakle, svakako da jeste došlo do ttransformacije. Ljudi teže da se povežu jedni sa drugima, odnosno da njihov odnos bude zasnivan na razumevnju, poverenju, slobodi, komunikaciji, a ne na unapred određenim rodnim ulogama i pravilima koje one sa sobom donose.
To svakako znači da, ukoliko ovo posmatramo kao pozitivan trend, možemo da zaključimo da je reč o konceptima emancipacije i egalitarnosti. Onosno, sada se čini da partneri teže ka tome da budu štp jednakiji u vezi, a to je naravno posledica odbacivanja rodnih uloga. Partneri se međusobno biraju, samim tim se otklanja pritisak da nešto mora. Međutim, svaka promena, pa i ona pozitivna, sa sobom donosi određeni rizik. To što živimo u svetu u kome biramo sve, pa i parnera, donosi neku potencijalnu opasnost. Ovde je reč o normalnom haosu ljubavi kao konceptu, o kome su već Bekovi govorili. U novom kontekstu porodične veze postaju uslovne i odlikuju ih rizici i lomljivosti naspram pravila i rituala. Pojedinci su stoga usred neke vrste paradoksa: ljubav i intimnost postaju centralni ideal, ali istovremeno sve ih je teže obezbediti i održati. Naravno, sve ovo može i da dovede do demoralizacije pojedinca. On može da se oseti nesigurno. Demoralizacija je povezana i sa komercijalizcijom emocija. U društvu u kome mediji donekle kreiraju našu stvarnost ili prenose ono pto je poželjno, ideja intimnosti i ljubavi u bračnim odnosima može delovati teško ostvariva. Pojedinac može da se oseti kao nedovoljn dobar ukoliko ne uspeva da ostvari ono pto se traži i ono što je prikazano kao poženo. Ali, svaka promena nosi sa sobom jednako i rizik i krizu, što znači da je to sastavni deo ljudske svakodnevice. |