 | Odgovor |
|
Demografski profil Srbije je veoma nepovoljan, sa izraženom depopulacijom, a s tim u vezi se konstantno beleži opadanje porodičnih domaćinstava. Prema podacima istraživanja 2002, 2004. I 2006. Godine možemo da zaključimo da u Srbiji od 90-ih imamo blokiranu transformaciju ili/i usporenu modernizaciju braka, porodice i domaćinstva. Porodice u Srbiji “pritisnute” ekonomskim tj. strukturalnim ograničenjima, I nemaju prostora i snage za rad “na sebi” i “na svojim odnosima”, a uviđa se I delimična deblokada bračne transformacije (porast opšte stope razvoda braka u Srbiji, visok rast koeficijenta divorcijaliteta). Kohabitacije nisu trajnog karaktera, odnosno nisu alternative braku, I uočava se da rodni odnosi u kohabitaciji naginju simetričnosti. A kada je reč o intimnosti u može se uvideti “zaglavljenost” između tradicionalizma i individualizma, što upućije na to da u Srbiji nije moguće primeniti pojam čiste veze u svom idealnom značenju kako o njoj piše Gidens. Kod nas se u određenim slučajevima, otprilike kod svakog trećeg para naglašava da seks ima vrednost razmene i uspostavljanja bliskosti sa supružnikom, a kada je reč o interakciji postoje vrlo intenzivne i učestale razmene misli i osećanja. Takođe postoje I dve vrste strategija pri podeli kućnog budžeta - “deljenog autoriteta” I “autoritarni model” (patricentrični/matricentrični). Suprotno tezi o čistoj vezi govore podaci o obavljanju domaćih poslova, gde se primećuje velika asimetrija tj. odsustvo deljenih aktivnosti, tako da, u najviše kućnih poslova, teret pada najviše na ženu. Posebno je iznenađujuće da nema bitnih razlika u ponašanju mlađih i starijih parova, odnosno promene u opterećenju domaćim i porodičnim radom se veoma sporo menjaju. Porodični interesi i interesi za decu su važniji od interesa individue (porodična moralnost). U savremenom društvu , intimnost (bliskost) smatra se za jednu od bitnijih dimenzija sopstva I relacionih sadržaja, a da bi se ona istražila posmatraju se emotivna dimenzija i dimenzija autoriteta ili dominacije. |