 | Odgovor |
|
Kada govorimo o transformaciji ličnih i porodičnih odnosa najpre je potrebno osvrnuti se na to da postoje tri vrste reakcija na promene i tzv. "propadanje porodice". Feministkinje i radikalna nova levica smatraju da su promene pozitivne i da će slomiti instituciju opresije prema pojedincu, posebno ženi. Sa druge strane imamo pesimiste tj. tradicionalne konzervativce nove desnice, koji smatraju da emancipovane žene svoje potrebe stavljaju iznad porodičnih, te da feminizam uz pomoć države blagostanja smanjuje opredeljenost muškaraca da rade i budu odgovorni domaćini. Treća vrsta jeste optimistična, koju odlikuje uvođenje koncepta "drugarskog braka", gde se bračni parovi pomeraju ka egalitarnijem partnerstvu koji je zasnovan na saradnji i pregovaranju. Oni promene ne vide koa negativne, već samo kao promene prirode u okviru braka. U naučnom i u javnom diskursu dolazi do pomeranja od viđenja braka kao institucije ka viđenju braka kao lične veze. Povezano sa idealom drugarskog braka dolazi do povećane važnosti intimnsti u okviru bračnog statusa. Intimnost se odnosi na kvalitet bliskih veza između ljudi i na proces izgradnje tog kvaliteta. Kvalitet bliskosti na koju se odnosi pojam intimnost može biti emocionalni i kognitivni, a uključuje povezivanje koje odlikuje otvorenost, razmena misli i izražavanje osećanja Bliskost može da uključuje telesni kontakt, ali ne mora, seksualni odnos može biti odvojen od intimnosti. Usled promena globalnog društva dolazi do detradicionalizacije, odnosno do slabljenje značaja ranijih strukturalnih i kulturalnih obrazaca za oblikovanje individualnih biografija pojedinaca. Ljudi sve više traže intimna povezivanja sa drugima koja se održavaju na osnovama zajedničkog znanja i razumevanja. Veze postaju zasnovane na ispunjenju ličnih potreba, a ne tradicionalnih očekivanja. One su oličenje slobode izbora, ravnopravnosti partnera i koncentrisanosti na ljubav kao razloga njenog postojanja. Čista veza traje sve dok svaka strana nastavlja da od nje dobija dovoljno ličnog zadovoljstva. Teoretičari refleksivne modernizacije u fokus stavljaju ljubav, za koju smatraju da je dinamičan odnos nastao iz uzajamnog promišljanja veze između dva refleksivna aktera. Tu takođe vidimo transformaciju intimnosti, ako uporedimo sa konceptom "romantičnog kompleksa" moderne, koji je braku nametao imperativ (održanja zarad) ljubavi. Unutar onoga što nazivaju „normalni haos ljubavi“, autori uočavaju svojevrsne rizike. Naime, ljubav i intimnost postaju centralni ideal, ali istovremeno sve ih je teže obezbediti i održati. Rezultati istraživanja pokazuju da se ljudi još drže „porodičnih moralnosti“ i da su interesi porodice ili interesi dece primarni u odnosu na individualne interese. Prema Lin Džejmison, kvalitet bliskosti na koju se odnosi pojam intimnost može biti emocionalni i kognitivni, a uključuje povezivanje koje odlikuje otvorenost, razmena misli i izražavanje osećanja. Prema Ralfu Fevru, postoji velika emocionalna cena savremenih veza u individualizovanom i detradicionalizovanom svetu: muškarci i žene postaju žrtve svoje potrage za ljubavlju i intimnošću, pate od frustracija, razočaranja i nesigurnosti. Sa druge strane, ukazuje se na to da obzirom da je ranije bilo malo istraživanja ličnih veza, a nema ih ni sada, teško je ustanoviti koliko je promena u intimnosti i ličnim vezama stvarno dramatična. |