 | odgovor |
|
Za transformaciju ličnih i porodičnih veza potrebno je spomenuti tri vrste pristupa na promene i njeno propadanje ("propadanje porodice"). Imamo dve strane i to sa jedne feministkinje i radikalnu levicu koja smatra da su promene pozitivne i da će žene (pojedinac) napokon biti oslobođene institucije opresije, a sa druge su konzervativci nova desnica koji su isticali kako nezavisne emancipovane žene svoje potrebe stavljaju ispred porodičnih, a da feminizam uz pomoć države blagostanja smanjuje opredeljenje muškarca da budu radno aktivni i budu odgovorni domaćini. Postoji treća strana, koja je optimistična i ona uvodi koncept "drugarskog braka" gde imamo pomeranja bračnih parova ka egalitarnijem partnerstvu, koji je zasnovan na komunikaciji, saradnji i pregovaranju (Jang i Vilmont). Uvođenjem drugarskog braka imamo pojavu shvatanja da se intimnost mora postići kao i održavati i da ona nije nešto što se pojavljuje brakom, odnosno bračnim statusom. Gledajući sociološki, pojam intimnosti treba da predstavlja zamenu za termin "primarne veze" i fokus je sada na kvalitetu odnosa. Što znači da pojam intimnosti obuhvata kvalitet bliskih veza i način izgradnje kvaliteta. Odgovor na pitanje da li je došlo do transformacije intimnosti u vezama je pozitivan, što možemo dokazati različitim istraživanjima i na šta nam ukazuju različiti autori. Lin Džejmson objašnjava da kvalitet bliskosti može biti i emotivan i kognitivan i da uključenje povezivanje koje samo podrazumevaju neke karakteristike. Entoni Gidens je opisao post-traficionalno društvo kao ono u kom se muškarci i žene oslobađaju uloga i ograničenja povezana sa tradicionalnim društvenim odnosima i stvaraju sebe kroz svakodnevne odluke. Izmenjenost intimnosti u ličnim odnosima ukazuje i koncept čiste veze odnosno prikaz novih idealnih tipova partnerskih odnosa i intimnosti. One su oslobođene sputanosti tradicije nužnosti i obaveza i zasnovane su na ispunjenju ličnih potreba. One su odraz pročišćavanja prostora intimnosti od društvenog mešanja. Kontrola rađanja menja seksualne odnose i oni više nisu vezani za reprodukciju. Čista veza traje dok svaka strana ispunjava od nje sopstveno zadovoljstvo. U fokusu je ljubav. Transformaciju intimnosti se može primetiti, ako uporedimo koncept "romantičnog kompleksa" moderne koji u braku nameće imperativ ljubavi. Pored Gidensa imamo i Bekove (bračni par) u svojoj tezi o individualizaciji je pažnju posvetio transformaciji ličnih i porodičnih veza. Oni objašnjavaju da je novo doba modernosti izmenilo predvidljivost stabilnog industrijskog društva novim rizicima i mogućnostima i da su te promene izmenile iskustva ljubavi, seksualnosti i porodičnog života i u centar postavlja intimnosti i detradicionalni način života. Jer proces individualizacije slabi tradicionalne veze. Što se tiče pitanja rizika i destabilizacije partnerskih odnosa imamo koncept "normalan haos ljubavi" gde se javljaju određenu rizici. Sada porodične veze postaju uslovne i odlikuju ih rizici i lomljivost naspram pravila i rituala. Individualizam je u konfliktu sa potrebama porodice. Postoje dokazi koji pokazuju da ovo nije stvarno tako, jer rezultati mnogih istraživanja dokazaju da postoji posvećenost deci i starima. Pored toga u porodičnom životu se zanemaruju rodni i klasni aspekti i dolazi do zamagljivanja odnosa međuzavisnosti njenih članova, pogotovo imtergeneracijskih koji su i dalje rodno obeleženi. Imamo rezultate istraživanja koji pokazuju da porodični interesi i dece imaju primat u odnosu na individualne (porodična moralnost). I u odnosu na procenu uticaja transformisane intimnosti na porodični, ali i širi društveni kontekst opet možemo razlikovati dva pristupa: „optimistični“ (pozitivna promena) i „pesimistični“ (pad moralnosti). Prema Ralfu Fevru postoji velika emocionalna cena savremenih veza u individualizovanom i detradicionalizovanom svetu: muškarci i žene postaju žrtve svoje potrage za ljubavlju i intimnošću, pate od frustracija, razočaranja i nesigurnosti. Ovaj autor, ali i Laš i Senet (1998) smatraju da je ekonomska racionalnost prodrla u sferu domaćeg i iskvarila način na koji se doživljavaju intimni društveni odnosi. Žrtve ovog kulturnog preokreta su poverenje i socijalna kohezija. Oni tumače rastući značaj intimnosti kao simptom sobom opsednute i atomizovane potrošačke kulture. Pozitivne vrednosti ljubavi, brige i odgovornosti se predstavljaju kao neodržive u kulturi koja promoviše izbor i ličnu slobodu na uštrb dugoročnih obavezivanja porodici I roditeljstvu. |