 | Odgovor |
|
Kako bi se bavili opsegom transformacije intimnosti u partnerskim vezama i šire, mora se prvo poći od podele na dve suprotstavljene struje u pogledu na procenu uticaja koju transformisana intimnost ima. Pa tako imamo optimističan pristup koji smatra da su promene u vidu odstupanja od tradicionalih očekivanja i veća sloboda i egalitarnost između polova pozitivne, dok pesimistična orijentacija smatra da procesima detradicionalizacije i individualizacije dolazi do pada moralnosti, gubi se tradicionalna porodica kao stub društva za normalno funkcionisanje istog, potraga za ličnom slobodom i individualnošću pojedinaca umesto dugoročnih obavezanja porodici i roditeljstvu dovodi do pojave mušakaraca i žena u savremenom društvu koji pate od frustracija, razočarenja i nesigurnosti. Individulizam i porodica dolaze do tačke u kojoj se kose, jer individualizam podrazumeva individualne izbore, a porodica posvećenost, stabilnost i trajnost. Koncepti koji govore o novoj intimnosti i potrazi za slobodom i individualizacijom pojedinaca jesu Gidensov koncept čiste ljubavi i Bekova teza o individualizaciji i "normalnom haosu ljubavi". Primentno je da dolazi do određenog paradoksa, u smislu da u savremenom društvu pojedinac sve više teži ljubavi i intimnosti, a istovremeno ih je sve teže ostvariti i održati. Evidentno je da je došlo do transformacije intimnosti, da su osećaji bliskosti u savremnosti razvijeni u partnerskim vezama i šire, da se kocept čiste veze uglavnom danas podrazumeva, da se traži ljubav radi nje same, oslobođene nekih tradicionalnih obaveza i pretpostavki. Međutim, takođe je primetno da je i patrijarhalni obrazac porodice i u savremenom društvu prisutan i da se neke rodne pretpostavke i nejednakosti i dalje održavaju ( u podeli kućnih poslova, odgoju deteta...) Kada je reč o posledicama promena u sferi partnerske intimnosti opet imamo prisutne pristupe koji na promene gledaju pozitivno i negativno. Tako, imamo tradicionalnu struju, konzervativce nove desnice koji su stava da se prvenstveno gubi porodica kao stub koji bi očuvao red i stabilnost u društvu (funkcionalizam), kao i Čarlsa Mareja koji u okviru teorije potklase smatra da promene u vidu povećanja nelegitimnog vanbračnog i samostalnog roditeljstva prozivodi odgoj promiskuitetnih mladih koji su skloni kriminalu i odrasli u kulturi zavisnosti, te samo tradicionalna porodica može sprečiti rast ovakve potklase. Sa druge strane feministkinje vide pozitivne aspekte u promenama, jer im je glavno otklanjanje rodnih nejednakosti koje su tradicionalno utemeljene. Postoj i i optimistički pogled promena u vidu ideala "drugarskog braka" i teoreme o simetričnoj porodici koju su razvili Jang i Vilmot. Dolazi do većih očekivanja između partnera unutar bračnih odnosa, a na sve veću pojavu razvoda se ne gleda kao na propadanje idela braka i porodice, već kao na novu stvarnost.
Dolazi do promene od viđenjea braka kao institucije do braka kao lične veze, intimnost se mora dostići i održavati, ne dolazi nužno uz bračni status. |