Izazovi savremene porodice 2023

Kada govorimo o transformaciji ličnih i porodičnih veza najpre je potrebno istaći da postoje tri vrste reakcija na promene i tzv. "propadanje porodice".

Feministkinje i radikalna nova levica su smatrali da su promene pozitivne i da će slomiti instituciju opresije prema pojedincu, posebno ženi. Sa druge strane imamo pesimiste tj. tradicionalne konzervativce nove desnice, koji smatraju da emancipovane žene svoje potrebe stavljaju iznad porodičnih a da feminizam uz pomoć države blagostanja smanjuje opredeljenost muškaraca da rade i budu odgovorni domaćini. Treća vrsta jeste optimistična, koju odlikuje uvođenje koncepta "drugarskog braka" (Jang i Vilmont) gde se bračni parovi pomeraju ka egalitarnijem partnerstvu koji je zasnovan na saradnji i pregovaranju. Iz ove perspektive, rastuće stope razvoda su viđene kao odlika izmenjene prirode braka jer su bračni odnosi povezani sa višim očekivanjima koja odražavaju težnju za zadovoljavajućim drugarskim partnerstvom.

Sa pojavom ideala drugarskog braka javlja se i shvatanje da se intimnost mora postići i održavati, a da ne dolazi prosto sa bračnim statusom. Tokom 80-ih godina sociološko istraživanje se pomerilo ka intimnim vezama bračnih parova pomerajući se od preokupacije funkcija porodice i srodstva, a veći broj istraživanja je pokazao značaj koji bračni parovi pridaju svom partnerstvu.

Sociološki, pojam intimnost se pojavljuje da zameni termin "primarne veze" što ukazuje na pomeranje fokusa sa strukture na kvalitet tih odnosa. Intimnost se odnosi na kvalitet bliskih veza između ljudi i na proces izgradnje tog kvaliteta.

Na pitanje da li je došlo do transformacije intimnosti u partnerskim vezama možemo odgovoriti pozitivno, a na to nam ukazuju kako različita istraživanja tako i različiti teoretičari. Na primer, Lin Džejmson smatra da kvalitet bliskosti na koju se odnosi pojam intimnosti može biti emocionalni i kognitivni, a uključuje povezivanje koje odlikuje otvorenost, razmena misli i izražavanje osećanja. Ako bismo uporedili raniji način stupanja u brak i shvatanje uloge bračnih partnera, jasno je da je koncept intimnosti značajno izmenjen. A na to ukazuje i Entoni Gidens, koji opisuje post-tradicionalno društvo u kome se muškarci i žene progresivno oslobađaju uloga i ograničenja koji su povezani sa tradicionalnim društvenim odnosima i prinuđeni su da stvaraju svoje sopstvo kroz svakodnevne odluke. Gidens smatra da ljudi sve više traže intimna povezivanja sa drugima koja se održavaju na osnovama zajedničnog znanja i razumevanja. Na izmenjenost intimnosti u ličnim odnosima ukazuje i koncept "čiste veze" (Gidens) koji prikazuje nove idealne tipove partnerskih odnosa i intimnosti. Čiste veze su pročišćene od sputanosti tradicije, nužnosti i obaveza, zasnovane na ispunjenu ličnih potreba. Čiste veze su odraz "čišćenja" prostora intimnosti od društvene regulacije: u njih se ne ulazi zbog očekivanja okoline i običaja već zbog njih samih. Ono što je još važno napomenuti je da su i seksualni odnosi izmenjeni usled kontrole rađanja, tako da su oni oslobođeni od reprodukcije.

Temeljna obeležja čiste veze su: sloboda izbora, ravnopravnost partnera, usredsređenost na ljubav kao razlog njenog postojanja. Čista veza traje sve dok svaka strana nastavlja da od nje dobija dovoljno ličnog zadovoljstva. Teoretičari refleksivne modernizacije u fokus stavljaju ljubav, za koju smatraju da je dinamičan odnos nastao iz uzajamnog promišljanja veze između dva refleksivna aktera. Tu takođe vidimo transformaciju intimnosti, ako uporedimo sa konceptom "romantičnog kompleksa" moderne, koji je braku nametao imperativ (održanja zarad) ljubavi.

Pored Gidensa, bračni par Bekovi u okviru svoje teze o individualizaciji posvetio je pažnju transformaciji ličnih i porodičnih veza. Oni smatraju da je novo doba modernosti izmenilo predvidljivost stabilnog industrijskog društva novim rizicima i mogućnostima i da su te promene fundamentalno izmenile iskustva ljubavi, seksualnosti i porodičnog života, stavljajući intimnost u centar detradicionalizovanog života. Proces individualizacije slabi tradicionalne veze srodstva i braka a ljubav i intimnost se traže sve više.

Na pitanje rizika i destabilizacije partnerskih odnosa nam ukazuje koncept "normalan haos ljubavi" (Bekovi) u okviru koga autori uočavaju izvesne rizike. Naime, u novom kontekstu porodične veze postaju uslovne i odlikuju ih rizici i lomljivosti naspram pravila i rituala. Pojedinci su stoga usred neke vrste paradoksa: ljubav i intimnost postaju centralni ideal, ali istovremeno sve ih je teže obezbediti i održati. Prema ovim teoretičarima, individualizam je u konfliktu sa potrebama porodice jer on podrazumeva individualne izbore, a porodica posvećenost, stabilnost i trajnost. Međutim, postavlja se pitanje da li je to zaista tako? Nalazi istraživanja ne potvrđuju ovu tezu, a postoji i kritika da su ove teorije porodičnog života apstraktne u odnosu na stvarni kontekst ličnog i porodičnog života.