 | Odgovori |
|
1. Stepfamilies odnosno mešovite porodice predstavljaju porodice koje se sastoje od najmanje jednog maloletnog deteta koje živi sa biološkim roditeljem i supružnikom tog roditelja (bilo da je reč o očuhu ili maćehi) koji nije drugi biološki roditelj deteta. Na samo javljanje ove vrste prodica uticala su tri značajna proces globalizacija, detradicionalizacija i individualizacija. Uticaje ovih procesa na porodični život istakli su joše teoretičari refleksivne modernizacije. Kada govorimo o ulogama step-roditelja vidimo da su istraživanja pokazala da uz dosta uloženg truda, poklapanja različitih faktora posle određenog vremena step-roditelji mogu vrlo dobro obavljati ulogu roditelja, pogotovo kada je reč o maćehama. Ovo pokazuje da krvno srodstvo nije najznačajnija spona između članova porodice što su naglašavali i predstavnici novih pristupa porodici koji su se zalagali za njenu rekonceptualizaciju, naglašavajući posebno njen relacioni aspekt i subjektivna značenja i osećanja. Jedan od novih koncepata jeste Morganov kocept porodičnih praksi, on kreće upravo od promene da je osećaj pripadanja porodici ono što je danas ključno, a nadovezuje se na feministički koncept brige. Nadograđujući Morganov koncept porodičnih praksi, britanska sociološkinja Dženet Finč je predložila koncept prikazivanja. On prema njoj predsavlja proces preko koga pojedinci ili grupa prenose jedni drugima i relevantnoj publici da njihovi određeni postupci predstavljaju bavljenje porodičnim stvarima i na taj način potvrđuju da su njihovi odnosi – porodični odnos. Još jedan važan koncept jeste koncept porodičnih konfiguracija. Prema mišljenju autora koji zastupaju ovaj pristup, značenja i norme razmene leže u osnovi stvarne organizacije porodica i preko njih se stvaraju različiti tipovi porodičnih konfiguracija; fokus se ovde generalno stavlja na odnose između aktera.
2.
Oblast roditeljstva jeste najviše osporavan aspekt istopolnih zajednica i to na više različitih načina. Najučestaliji načini su negiranje legalnosti roditeljstva, ograničavanje nekih roditeljskih prava, kao i negativne posledice široko rasrostranjene „pretpostavke heteroseksualnosti“. Neheteroseksualni bračni parovi koji žele da usvoje decu susreću se sa brojnim preprekama pri dobijanju starateljstva nad decom, glavni razlog za ovakvu situaciju jeste društveno verovanje da heteroseksualni parovi bolje obavljaju roditeljsku ulogu. Ovo verovanje opovrgnuto je istraživanjima koja su pokazala da su istpoloni brakovi po mnogim faktorima slični heteroseksualnim. Pored toga marginalizacija heterosksualnih parova koji su usvojili decu nije opravdana i zato što je heteroseksualnim parovima znatno teže da postanu roditelji, pa samim tim što im je za to potrebno mnogo više resursa deca su u ovom slučaju plod velikog interesovanja roditelja. Istopolni roditelji znatno se zalažu za menjanje utvrđenih obrazaca rodteljstva, a istraživanja su pokazala da oni u te svrhe najčešće koriste dve prakse, prva je suprotstavljanje rodnim podelama poslova, a druga se zasniva na uključivanju srodnika i prijatelja u sakodnevni život svog deteta. Naročito važno uzeti u obzir društveni kontekst, jer je kontekstualizacija ključna u ovim slučajevima. Perspektive roditelja i njihove dece u ovakvim porodicama znatno se razlikuju po pitanju stigmatizacije dece. Roditelji je negiraju dok dečija iskustva govore drugačije. Ipak roditelji su svesni toga da će njihova deca doći u susret sa nekim vidom stigmatizacije tokom svog odrastanja pa zato decu pripremaju za snalaženje u takvim situacijama kroz prakse proaktivnog roditeljstva. Ovde je još značajno navesti i neke dobrobiti odrastanja u istopolnoj porodici, a to su: učenje empatije, poštovanja i prihvatanja različitosti, veća asertivnost u odbacivanju tradicionalnih rodnih uloga i razvijanje egalitarnijih intimnih veza itd. |