 | odgovori |
|
1. Kako bi pojam Stepfamilies, uloge i načine prilagođavanja koji postoje u tom tipu
porodice povezali sa nekim od novih koncepata i pristupa porodičnog života?
Šta predstalja stepfamily? U našem jeziku ne postoji termin koji bi bio bukvalan prevod ovog pojma, pa se tako ovaj pojam prenosi iz engleskog jezika. Međutim, pojmu stepfamily odgovarao bi prevod mešovita porodica. Suština je u tome da stepfamily predstavlja porodice se sastoje od najmanje jednog maloletnog deteta koje živi sa biološkim roditeljem i supružnikom tog roditelja (očuh, maćeha) koji nije drugi biološki roditelj deteta. Roditeljska uloga je skup uverenja koja se odnose na to kako roditelji treba da se ponašaju. Dva tipa roditeljskog ponašanja koja su deo roditeljske uloge su: kontrola i toplina. Kako nebiološki roditelji ispunjavaju roditeljsku ulogu? Postoji tri načina, step roditelji njihovoj nebiološkoj deci mogu biti prijatelj koji ih podržava, mogu se prema nebiološkoj deci ponašati baš kao roditelj, ali mogu i samo da podržavaju način vaspitavanja bez samostalnog nametanja pravila. Međutim, roditeljska uloga step roditelja je često nejasna i dvosmislena kako deci, tako i samim step roditeljima.Priroda uloge nebiološkog roditelja i prilagodjavanje dece je olakšano kada nebiološki roditelj ne preuzima aktivnu ulogu u disciplinovanju odmah na početku. A usled procesa globalizacije, detradicionalizacije i sve intenzivnije industrijalizacije možemo uvideti potrebu alternativnih oblika porodičnog života da budu legitimisani od strane društva. Odnosno, kako u današnje vreme postoji sve veći broj ovakvih porodica (slično je i sa hommoseksualnim zajednicama), neophodno je da se ove forme porodice posmatraju jednako kao i ,,standardna" porodica. Ovde možemo primetiti povezanost sa konceptom prikazivanja Dženet Finč, koji ukazuje na našu potrebu da mi, kao i naše porodične prakse (Morganov koncept) budu priznate i normatizovane. Takođe, pojam stepfamilies možemo da posmatramo kao primer pristupa porodičnih konfiguracija – takvoj porodici nije važno samo krvno srodstvo sa potomcima da bi svoje uloge i porodične prakse posmatrali i vrednovali na isti način. Pokušavaju da drugima pokažu i jasno stave do znanja na koji način funkcionišu odnosi u njihovoj porodici. Važan je doživljaj aktera u porodici, odnosno da bi neko bio, osećao se kao majka ne mora da rodi dete da bi se na određeni način ponašao. Neko doživljava očuha kao oca i mnogo više poštuje njegove stavove, vrednosti i prihvata njegove oblike ponašanja, iako mu on suštinski nije otac, osnosno nije krvo povezan sa njim. Dakle, nije toliki akcenat na biološkoj povezanosti, već je akcenat na odnosu koji se stvara između aktera različitog porekla.
2. Navesti prepreke sa kojima se neheteroseksualni parovi susreću pri usvajanju decu, a sa kakvim deca iz takvih porodica? Da li to nužno znači da će ta deca biti maltretirana, manje uspešnija i sl.?
Oblast roditeljstva jeste najviše osporavan aspekt istopolnih zajednica. Šira zajednica često ne prihvata ideju da gej roditelji mogu da obavljaju ulogu roditelja, to ne za širu zajednicu neprihvatljivo i rezervisano za heteroseksualne parove. Istopolne zajednice neretko se susreću sa poteškoćama kada se i ako se odluče da usvoje dete. Takođe, roditeljstvo, a pre svega rađanje deteta u istopolnim zajednicama razlikuje se od rađanja deteta kod heteroseksualnih parova. Kada je reč o rađanju deteta u istopolnim zajednicama, ono najčešće uključuje i neku treću osobu. Roditeljstvo u istopolnim porodicama uključuje u porodični život osobe koje su na različite načine povezane sa rođenjem deteta ili sa jednim ili oba roditelja. To stvara mogućnost da se više osoba koji su roditelji ili nalik roditeljima uključi u živote dece, što stvara jedno jako široko polje koje ne sme da bude isključeno iz promatranja i shvatanja sociologije porodice. S obzirom da su sami pripadnici LGBT zajednice često odbačeni i neprihvaćeni, ismevani i stigmatizovani, oni teže da se vaspitavanje dece zasniva na učenju o empatiji, poštovanju i prihvatanju različitosti, odbacivanju normativnih rodnih uloga i podela, egalitarnijim odnosima, i važnosti podrške veće neheteroseksualne zajednice. Dakle, najviše osporavan aspekt istopolnih zajednica u savremenom društvu jeste roditeljstvo, jer je negiranje prava i sposobnosti osobama u istopolnim partnerskim zajednicama da odgajaju potomstvo i obezbede „blagostanje deteta“ poslednja brana odbrane heteronormativnosti. Venčani neheteroseksualni parovi se suočavaju sa različitim preprekama pri usvajanje dece i zahtevaju mnogo više resursa nego kod heteroseksualnih parova. Iskustva i opažanja dece koja žive u porodicama istopolnih roditelja uglavnom su pozitivna i oni ne smatraju da je seksualnost ono što njihove roditelje određuje kao dobre ili loše. Ipak, oni govore i o iskustvima skrivene agresije koju doživljavaju kao deca istopolnih roditelja, dok su njihovi roditelji skloni da negiraju stigmatizaciju , time braneći svoje roditeljstvo od diskriminacije. |