 | Odgovori na pitanja |
|
1)Sam pojam stepfamilies odnosi se na porodice koje se sastoje od najmanje jednog maloletnog deteta koje živi sa biološkim roditeljem i supružnikom tog roditelja, bilo da su to očuh ili maćeha. Istraživanja su pokazala da je uloga očuha manje aktivna od biološkog roditelja. Takođe, Nacionalna anketa o porodicama i domaćinstvima dokazuje da su maćehe reagovale jednako pozitivno na nebiološku decu, čak su bile aktivnije u roditeljstvu od očuha. Nebiološki očevi često su nailazili na otpor ali se vremenom pokazalo da se upornost isplatila. Značaj nebioloških roditelja uočava se kroz različite načine na koje oni mogu ispunjavati tu ulogu. Prvenstveno, oni se mogu ponašati „baš kao“ roditelj, zatim mogu biti prijatelj koji ih podržava, a takođe mogu podržavati načine vaspitanja bez samostalnog nametanja pravila. Ova uloga može biti nejasna i dvosmislena i step-roditeljima i samoj deci. Kada je u pitanju prilagođavanje životu u mešovitim porodicama, deca u ovakvim porodicama u proseku pokazuju lošije rezultate u odnosu na onu iz prvog braka, ali su slična onima iz jednoroditeljskih porodica. Neosporno je da postoje razlike i one zavise od mnogo faktora. Pre svega, imaju tendenciju da razviju poteškoće u prilagođavanju i emocionalne probleme. Postoje dokazi da odrasli koji su ponovo ušli u brak imaju više sklonosti ka depresiji, ali da su manje izloženi stresu od onih koji su razvedeni. Fine, Koleman i Ganong su proširili ranija istraživanja i pokazali su da kada bi odnosi u porodici bili su više zadovoljavajući, roditelji ((ne)biološki) bili bi sigurniji o tome kako nebiološki roditelj treba da se ponaša. Pojam stepfamilies bi se mogao povezati sa izrazom porodice izbora, koji se prvenstveno odnosi na istopolne ili neheteroseksualnih porodice. Individualizam sve više vodi ka porodici izbora, što znači da se akcenat stavlja na osećaju pripadanja, tako da je fokus usmeren na odnosine unutar ovakvih porodica. Takođe bi se ovaj pojam mogao povezati i sa pristupom porodičnih konfiguracija koji stavlja akcenat na odnose između aktera. 2)Roditeljstvo je najviše osporavan aspekt istopolnih zajednica u savremenom društvu, jer je negiranje prava i sposobnosti osobama u istopolnim partnerskim zajednicama da odgajaju potomstvo i obezbede „blagostanje deteta“ poslednja brana odbrane heteronormativnosti. Pojam LGBT roditeljstva se odnosi na istopolne parove koji odgajaju decu, jednoroditeljske LGBT porodice i na parove suprotnog pola u kojima je jedna osoba LGBT. Venčani neheteroseksualni parovi se suočavaju sa različitim preprekama na polju usvajanje dece, dobijanja starateljstva nad decom iz prethodnog heteroseksualnog braka i ostvarivanja prava iz radnog odnosa koja sleduju roditeljima, kao što je odsustvo zbog nege i sl. Problem dobijanja starateljstva snažno je oblikovan društvenim verovanjem da heteroseksualni parovi i majke bolje obavljaju roditeljsku ulogu. Načini dobijanja deteta zahtevaju mnogo više resursa nego kod heteroseksualnih parova - deca su rezultat visokog nivoa investiranja. U različitim izveštajima navodi se da su heteroseksualni parovi bolji roditelji od istopolnih ili da su deca čiji su roditelji lezbejke ili gejevi u lošijoj situaciji u poređenju sa decom heteroseksualnih roditelja (ovo nije potvrđeno u naučnim istraživanjima). Prilagođenost dece zavisi od faktora kao što su toplina, doslednost i stabilnost. Decu pripremaju za potencijalnu stigmatizaciju kroz prakse proaktivnog roditeljstva, tako što naglašavaju teme različitosti porodica, poredeći sličnosti i razlike sa heteroseksualnim porodicama, kao i teme ravnopravnosti bez obzira na rasu, etničko poreklo ili seksualnu orijentaciju. Iako pokazuju isti odnos prilagođenosti kao deca heteroseksualnih roditelja, deca LGBT roditelja mogu biti izložena diskriminaciji. Seksualna orijentacija roditelja nema veze sa dobrobiti deteta. Često se u osporavanju LGBT roditeljstva navodi argument da će deca odgajana od gejeva ili lezbejki i ona sama postati homoseksualna. Džudit Stejsi tvrdi da ovo nije pravilo. Kada je reč o adolescentima, odrastanje je povezano sa eksperimentisanjem u oblasti seksualnosti što može da uključuje ponašanje ili fantazije prema osobama suprotnog ili istog pola. Ako adolescenti u pubertetu pomisle da su druge seksualne orijentacije, ili dožive neko seksualno iskustvo, to ne mora da znači da to zaista jesu. Još jedna vrsta rizika sa kojom se neheteroseksualni mladi suočavaju u tranziciji u odraslost su ograničenjima koje postavlja država i kultura. |