 | Odgovori na pitanja |
|
1. Ovaj pojam bi se mogao povezati sa Morganovim pojmom porodičnih praksi. Porodična praksa ukazuje na aktivnosti koje su konstruisane tako da se tiču porodičnih stvari. Značenje koje tim praksama pripisuju akteri je ono što ih čini porodičnim a osnova za određivanje onoga što je praksa jeste porodično deljenje resursa, brige, odgovornosti kao i pregovaranja oko porodičnih odnosa. To znači da je pitanje „biti roditelj“ – majka ili otac, stvar porodične prakse. Naime, neka osoba se smatra ocem ili majkom ili se sama doživljava tako, ako obavlja određene redovne i rutinizovane aktivnosti koje se smatraju porodičnim – npr. briga i nega o detetu. Dakle, status osobe nije biološki pripisan već se njegov status zasniva na osnovu činjenja. 2. Neheteroseksualni parovi se pre svega suočavaju sa osporavanjem njihovog roditeljstva odnosno sposobnosti da odgajaju potomstvo. Prilikom usvajanja dece ovi parovi se suočavaju sa brojnim različitim preprekama – od problema dobijanja starateljstva do ostvarivanja radnih prava koji su uvezi sa negovanjem deteta. Takođe, njihovo postajanje roditeljem zahteva veća materijalna ulaganja u sam proces dobijanja potomstva (bilo usvajanja ili dobijanja biološke dece). Deca koja su odrasla u neheteroseksualnim porodicama, dala su iskaze da su njihova iskustva maltretiranja i viktimizacije poticala prema negativnim stavovima koje o njihovoj porodici imaju drugi. Deca stoga izveštavaju o iskustvima skrivene agresije i osećaja da su različita, ali razvijaju pozitivne ideje o svojim porodicama kao i sposobnost da adekvatno odgovore na pomenute stresne situacije koje im stvaraju drugi i da se uspešno izbore sa stigmom. |